Abstrakt: U radu su razmatrane nove koncepcije elektronske razmene podataka, načini uspostavljanja elektronskog tržišta. Poređenje sa poslovanja na klasičan način sa elektronskom trgovinom.

Ključne reči: EDI, EC, Elektronska razmena podataka, Savremeno poslovanje, Internet, Baze podataka

Datum izdanja: avgust, 1998.

Follow @velibor

Nicholas Negroponte je postavio četiri principa koja kojih bi se trebalo pridržavati u “društvu bez papira”.

• Kada se radi o prenosu informacija bitovima bi trebalo dati prednost u odnosu na atome (materijalne stvari, časopisi, novine, knjige).
• Informacije bi trebalo obrađivati u digitalnom, a ne u analognom obliku.
• Ne treba dozvoliti procesiranje više od jedne A/D i D/A konverzije, s obzirom na ulaz i izlaz komunikacionog sistema
• Koristiti telekomunikacioni spektar i kablovske veze za siguran prenos podataka.

EDI je često definisan kao razmena formatiranih poslovnih transakcija u standardnom formatu, od računara do računara između poslovnih partnera. Poslovni partneri obično imaju različite računarske sisteme i poslovne programe, EDI okruženje standardnim formatima podataka i protokolima omogućava slanje i primanje poslovnih dokumenata. Podaci su formatirani sa svakog kraja da bi dozvolili integraciju u postavljeni sistem. Kao i drugi modeli elektronske komunikacije, kao što su fax i E-Mail, EDI dozvoljava da se informacije šalju preko javne ili privatne komunikacione linije.

Dostavljanje poslovnih dokumenata se obavlja za nekoliko sekundi umesto za nekoliko dana, i smanjuje se mogućnost da se dokumenti izgube ili budu oštećeni. Za razliku od drugih modela elektronske komunikacije, EDI omogućava računaru da obrađuje informacije koje je primio i na taj način eliminiše zadatke prepisivanja i moguće greške prilikom prekucavanja. EDI sistem preuzima informacije sa dolazećeg izvora preko mreže sa adrese prodavača, i šalje ih direktno aplikaciji koja dalje obrađuje podatke. Ova mogućnost da informacije prosleđuje direktno aplikacijama čini EDI moćnu alatku za poslovanje.

Elektronska trgovina znači korišćenje EDI-ja za spajanje krajnjih korisnika (end-to-end) elektronskih transakcija kroz poslovno kolo, tako da korisnik koristi punu prednost transakcija u elektronskoj formi. Oko sedamdeset hiljada kompanija u privatnom sektoru u USA trenutno koristi EDI kao na primer Federal Express, Eastman, Kodak, American Airlines, Nike, Staples, NationsBank, JC Penney and Prudential Insurance. EDI je široko korišćen u industriji, brodarstvu, trgovini, uslužnim delatnostima, farmaciji, konstrukcijama, naftnoj industriji, metalurgiji, prehrambenoj industriji, bankarstvu, osiguravajućim zavodima, maloprodaji, državnim ustanovama, zdravstvu, tekstilstvu i mnogim drugim industrijama. Prema nedavnim istraživanjima, predviđa se da će se broj kompanija koje koriste EDI povećati četiri puta za sledećih šest godina.

Dobavljači i trgovci razmenjuju narudžbenice i račune elektronskim putem od računara do računara. Obično, ovaj prenos je posredovan preko provajdera VAN servisa. Kupac šalje njegovu porudžbenicu u obliku EDI dokumenta preko VAN, koristeći odgovarajuću adresu dobavljača (elektronsko poštansko sanduče). Prodavac se konektuje na VAN i proverava i prima narudžbine od njegovih nabavljača/mušterija iz njegovog poštanskog sandučeta. Isti scenario se ponavlja kada trgovac pošalje EDI račun kupcu. VAN takođe obezbeđuje proveru i potvrdu transakcija obezbeđujući sigurnost i kvalitet kontrole obrade podataka.

• elektronski transfer novca, Electronic Funds Transfer (EFT),
• finansijski EDI, Financial EDI (FEDI),
• optičko prepoznavanje znakova, Optical Character Recognition (OCR),
• Skeniranje, Scanning and Imaging,
• prevođenje u bar kod, Bar Coding (BC),
• elektronska razmena korisnih informacija, Electronic Benefits Transfer (EBT),
• potrošačke kartice, Procurement Cards,
• elektronski forumi, Electronic Forms (E-Forums),
• elektronska pošta, Electronic Mail (E-Mail),
• Intranet i
• Internet.

Sledeći primer prikazuje, kako EDI može da se koristi za ostvarivanja interaktivnog elektronskog tržišta. Kupac emituje na sistem kao i svim registrovanim prodavcima javne zahteve za cenama neke robe, prodavci preuzimaju sa sistema potražnju robe koja je u skladu sa njihovim interesima. Prodavci reaguju slanjem dokumenta sa cenama kupcima i obaveštavaju ih elektronskim putem. Odluka može biti poslata jedan prema jedan, na primer, direktno odabranom kupcu. Kupac može pregledati sve primljene odgovore koristeći neku vrstu ocenjivačkog softvera, odlučujući koja ponuda najviše odgovara po AND/OR postavljenom kriterijumu, i šalje narudžbenicu odabranom trgovcu. Kupac može takođe da emituje informaciju koji je prodavac dobio porudžbinu.

Pobednički trgovac može zatim odgovoriti slanjem dokumenta za potvrdu prijema narudžbine, utovariti proizvod, i emitovati račun kupcu. Kupac nakon prijema robe može emitovati dokument za isplatu narudžbine trgovcu, i poslati novac trgovcu koristeći elektronski transfer novca (Electronic Funds Trasfer EFT).

Kako je ilustrovano, EDI obezbeđuje povećanje fleksibilnosti u strukturi i procesu trgovine.

Nove koncepcije EDI-ja podrazumevaju prelazak sa nivoa standarda na nivo dokumenata (semantički nivo).

Za razmenu elektronskih transakcija ranije su se najčešće koristile VAN mreže, dok danas se sve više elektronska razmena podataka okreće prema Internetu, takođe postoje i još neki alternativni oblici razmene podataka kao što su razmena preko privatnih mreža ili EDI putem Faks aparata za firme koje nemaju implementiran EDI sistem u svojim firmama.

Postoje dva javna standardna formata za EDI transakcije, ANSI ASC X.12 i UN/EDIFACT. Većina EDI transakcija se razmenjuje ovim formatima. (sa pojavljivanjem WEB-a, postoje i drugi formati koji se koriste)

Američki nacionalni institut za standarde (ANSI) je 1979 godine osnovao odbor nazvan akreditivni komitet za standarde (Accredited Standars Committee) ASC X.12 za razvoj nacionalnog standarda za većinu najčešćih tipova polovnih dokumenata. Udruženje za standarde za razmenu dokumenata održava X.12 standard.

Standard X.12 EDI format za dokumente je nazvan transakcioni set. Obično se odnosi na elektronski ekvivalent papirnog dokumenta, transakcioni set je više nalik na šablone (template) dokumenata. Na primer, transakcioni set za narudžbinu će sadržati nekoliko obaveznih stavki kao što su prostor za serijske brojeve, adrese, količinu i iznos. Korisnik može dodati polja na formu sa velike liste opcionih stavki, kao što su na primer datum dostave, naziv prevoznika, registarski broj vozila prevoznika i slično, za kreiranje prilagođenih dokumenata koja su potrebna za određenim slučajevima. Neki od čestih oblika transakcija (primer i broj iz X.12 transakcionog seta) su:

Predračun, Pre-order (request for quote, X.12 840)
Narudžbenica, Order (purchase order, X.12 850)
Robna kartica, Materials management (advance shipping notice, X.12 856)
Finansije, Financial (invoice, X.12 810)

Neka udruženja industrija imaju razvijen industrijski specifikovan podskup ASC X.12 standarda. Mnogi od njih su razvijeni pre X.12 a postepeno su postali sastavni deo X.12 standarda. Oni uključuju:

Maloprodaja - Grocery and retail, using the Uniform Communications Standard (UCS)
Automobilska industrija - Automotive, through Automotive Industry Action Group (AIAG)
Naftna industrija - Petroleum, using Petroleum Industry Data Exchange (PIDX)
Tekstilnoj industriji - Retail Apparel Industry (VICS standard)
Industrijska skladištenja - Warehousing Industry (the WINS standard)

Internacionalni standardi postavljeni u EDI javljaju se pod okriljem Ujedinjenih Nacija (UN). Internacionalni standard je nazvan UN/EDIFACT (EDI za administraciju, trgovinu i transport).

Standard se razvija i održava regionalno od strane lokalnih UN/EDIFACT u Africi, Aziji, Australiji/Novom Zelandu, Istočnoj Evropi, Zapadnoj Evropi i PAN Americi. Dva puta svake godine izaslanik iz ovih regiona saziva predstavnike za predlaganje standarda za publikaciju UN, a zatim se vrši usaglašavanje ovih standarda na internacionalnom nivou.

Direktna veza preko Internet-a dozvoljava komunikaciju između računara u realnom vremenu za klijent-server aplikacije: jedan period vremena Internet veza može da se koristi za pristup Internet-u ograničeno vreme ili za pristup drugim sistemima putem elektronske pošte uključujući metodu memoriši pa prosledi. Internet elektronska pošta može da se iskoristi kao mrežni prolaz ka privatnim mrežama ukoliko one imaju mrežni prolaz za elektronsku poštu.

Internet e-mail može da bude konfigurisan za namensku vezu sa razmenom poruka u realnom vremenu ili za metod memoriši pa prosledi (kao kod tradicionalnih VAN-ova) ili za kombinaciju ova dva metoda, odnosno za transfer u realnom vremenu kada je računarski sistem poslovnog partnera operativno raspoloživ a metod memoriši pa prosledi se koristi za rezervne kopije poruka. Velike organizacije mogu da svoje mreže povežu na tačke za priključenje na Internet ali većina njih koristi komercijalne provajdere (ISP). ISP obezbeđuje tehničku podršku i pristup lokalnim telekomunikacionim vezama.

EDI specificira samo format za poslovne informacije. Prenos informacija je predmet drugih standarda. Sadržaj poslovne poruke je nezavisan od "nosioca". EDI zahteva samo da se poslovni partneri pridržavaju istih standarda u definisanju sadržaja poruka.

Kompanije mogu koristiti E-Mail za razmenu, ali ako ne koriste neki od metoda za šifrovanje (PGP, PEM i slično), ova razmena je obično manje sigurna nego VAN. MIME, novi standard “koverti” koji obećava, omogućava da se EDI transakcije razmene sigurno preko Interneta (nudeći dodatnu korisnu mogućnost za EDI). Nažalost, za MIME nije rasprostranjen jedinstven standard za šifrovanje.

Poslovni partneri treba da razmene:
1. Internet elektronsku adresu za EDI poruke,
2. Internet elektronsku adresu za personalnu komunikaciju koja se odnosi na EDI,
3. Sporazum za kriptografisanje poruka i protokol za digitalni potpis, uključujući i potvrdu putem elektronske pošte.
4. Javne ključevi za PEM ili PGP metode kriptografisanja (ili privatni ključ za Dekriptografisanje),
5. Sporazum o formatu poruka, odnosno IETF-MIME/EDI.

Kompanije preko Interneta mogu razmenjivati fajlove transakcije koristeći FTP, na ovaj način fajlovi se mogu šifrovati i kompresovati prilikom takve razmene, što obezbeđuje sigurnost podataka. Sporazum između poslovnih partnera za primenu FTP-a mora da sadrži:
1. FTP login ime i lozinku,
2. Mašine na kojima će pristup biti dozvoljen,
3. Dodatni protokoli za bezbednost,
4. Konvencije imenovanja direktorijuma i fajlova,
5. Protokoli za kriptografisanje fajlova i ključevi,
6. "Omotnica" za EDI podatke, odnosno MIME/EDI zaglavlje, PEM/PGP omotnica, itd.

• SMTP (Simple Mail Transfer Protocol) serveri
• UUCP (Unix-to-Unix Copy Protocol) server
• POP (Post Office protokol) serveri
• Poštanski korisnički posrednici (Mail User Agents)

• FTP (File Transfer Protocol)
• Gopher servisni protokol
• HTTP (The Hypertext Transfer Protocol)

• Usenet News (elektronske konferencije)
• Distribucione liste

• Iznajmljena veza
• Veza na zahtev
• Veza u određenim vremenskim intervalima
• Modemska veza
• SLIP ili PPP protokoli

• Internet povezuje veliki broj mreža
• Lako povezivanje i pristupačna cena usluga
• Izborom zajedničkih standarda i obezbeđivanjim unutrašnje vođenih sistema
• Usvajanjem i razvijanjem distribuirane liste servisa, tako da su spremni za kontakt elektronskim putem za bilo koju drugu organizaciju širom svetu
• Jasna posvećenost učešće organizacija za kooperativno učešće u saobraćaju rad na rešavanju adresiranja, i prihvatajući zahtevane standarde.
• Sve prisutne (bilo kad, bilo gde) pokrivanje mreže za više prisutnih servisa. Ovo dozvoljava da potrošač kristi servis kada mu je potreban.
• Slojevite aplikacije (kao EDI) preko postojećih, proverenih, aplikacija.
• Široko dostupan public domain softver uključujući ali ne ograničene aplikacije, protokole/transport i više platformske alatke za izgradnju.

Najčešći problemi vezani za upotrebu EDI-ja javljaju se zbog:

• visokih troškova razvoja aplikacija i njihove eksploatacije
• strogo definisanih zahteva po pitanju protokola i prethodno ustanovljenih dogovora
• delimičnih rešenja koje nudi, pošto se najviše koristi u domenu porudžbina, a malo u domenu isporuka i plaćanja

Novi EDI predlaže nove načine implementacije slične onima koji se koriste za DTD (Document Type Definition) i HTML. Otvoren EDI predstavlja poslovnu proceduru koja bi dozvoljavala poslovanje i u slučajevima kada je interakcija između poslovnih partnera kratkotrajna. Cilj je postići poslovanje bez prethodnog usaglašavanja standarda i kratkotrajne odnose korišćenjem jednostavnih kodova.

Pristup modelovanja korišćen za Otvoreni-EDI referencijalni model uzima u obzir dva modela poslovno-operativni pogled (Business-Operational View BOW) i pogled funkcionalnog servisa (Functional Service view FSV). U elektronskoj razmeni podataka razdvojila su se dva nivoa, a samim tim su se i podelila zaduženja:

• Poslovni ljudi i informacioni analitičari se bave razmatranjem poslovnih ugovora na semantičkom nivou. (BOV)
• Specijalisti informacionih tehnologija se bave problemima informacionih tehnologija kao što je transfer sintakse, telekomunikacionih protokola mreže i slično. (FSV)

EDI se definiše kao "razmena elektronskih podataka, strukturiranih u standardnim porukama, od računara do računara". Multimediji se definišu kao bilo koja informacija koja sadrži tekst, sliku, zvuk ili video zapis. Multimedijalni EDI može da se definisati na tri načina:

• Multimedijalni EDI je razmena multimedijalnih informacija između firmi koje se mogu automatski da se procesira u računaru.
• Multimedijalni EDI se sastoji od klasičnih EDI transakcija sa mogućnošću dopune multimedijalnim informacijama. U ovom slučaju intervencija čoveka može da bude neophodna da bi se eksplatisala multimedijalna informacija.
• Multimedijalni EDI je razmena bilo kojeg tipa podataka, strukturiranih ili nestruktuiranih, između organizacija.

• elektronska trgovina (E2-1 Fortius i Citius projekti),
• građevinarstvo (E2-2 Cobodata projekt),
• zdravstvena zaštita (E2-3 EuroMED projekt),
• industrija nameštaja (E2-4 Europroduct projekti).

EDI je iniciran za trgovačke potrebe i elektronska trgovina još uvek predstavlja najznačajniji deo primene EDI, a vrlo veliki deo svih EDI transakcija su narudžbenice. Trgovinski (komercijalni) EDI dolazi do izražaja u sledećim situacijama: između proizvođača i posrednika; u trgovinama na malo; i u trgovinama na veliko. U domenu proizvođač/posrednik EDI podržava koncept proizvodnje just-in-time u kome su posrednici automatski upravljani. Ovde nema intervencije čoveka, osim za eventualnu kontrolu ili modifikaciju porudžbine.

U masovnom marketingu trgovina se najčešće odvija preko firmi za trgovinu na veliko. Trgovine na veliko predstavljaju posrednike između trgovce na malo i proizvođača. Definisanje multimedijalnog elektronskog kataloga postaće novi prirodni zadatak trgovina na veliko kao prirodna proširenje njihove delatnosti: svi proizvodi biće grupisani u elektronske kataloge, dajući sve potrebne informacije kupcima na prodajnim mestima i dozvoljavajući im da lako prosleđuju svoje narudžbenice.

Pošto trgovine na veliko predstavljaju posrednike između proizvođača i njihovih klijenata, zbog takvog položaja su prisiljene sa obe strane da pruže viši kvalitet usluga. Trgovine na veliko imaju jaku potrebu da redukuju svoje zalihe da bi bile profitabilne i imaju tendenciju ka just-in-time organizaciji, EDI se sve više koristi za razmenu podataka između ovih učesnika u masovnom marketingu, uglavnom u cilju boljeg upravljanja zalihama.

EDI U GRAĐEVINARSTVU

Građevinarstvo, zbog prirode poslovnih operacija, angažuje veliki broj organizacija i generiše veliku količinu kompleksnih podataka. EDI još nije potpuno razvijen u ovoj oblasti ali postoje brojne organizacije za standardizaciju u ovom sektoru koje pokušavaju da promovišu upotrebu EDI-ja.

EDI U ZDRAVSTVENOJ ZAŠTITI

Zdravstvena zaštita u otprilike angažuje 8% bruto nacionalnog dohotka. Zbog starenja populacije očekuje se da će ovi iznosi, zbog naraslih zahteva korisnika zdravstvenih usluga, i troškova razvoja i korišćenja medicinske tehnologije, imati trend rasta. Procena je da ulaganja u zdravstvene informacione sisteme može da dovede do racionalnije organizacije u bolnicama i do višeg kvaliteta zdravstvene usluge uz uštedu od 10% do 20% troškova za zdravstvenu zaštitu.

EDI u zdravstvenoj zaštiti se razvija u tri glavna pravca i to

• Administrativni EDI,
• Komercijalni EDI,
• Medicinski EDI.

Učesnici na tržištu nameštaja su proizvođači, agenti (posrednici), prodavnice na malo i veliko. Prodaja nameštaja se odvija na sledeći način: Prodavci na veliko štampaju kataloge sa proizvodima različitih isporučilaca i distribuiraju ih svojim prodavnicama na malo. Prodavci na malo naručuju proizvode, prodavci na veliko plaćaju račune i onda ih distribuiraju prodavcima na malo. Mnogi prodavci na veliko shvataju dobiti od primene EDI i intenzivno rade na njegovoj primeni. Procenat grešaka u narudžbinama je vrlo velik, zbog brojnih parametara koji moraju da precizno definišu proizvod. Definisanje svih proizvoda šifrom za svaki proizvod u industriji nameštaja nemoguć posao, zbog brojnih materijala, boja, dimenzija, detalja. Primena EDI-ja je način za smanjenje broja ovih grešaka i samim tim se redukuju troškovi. Jedan od vodećih proizvođača nameštaja IKEA, je razvila sledeće aplikacije u domenu primene EDI:

• distribucija EDIBOX softvera svim dobavljačima da bi mogli da koriste EDI;
• multimedijalni EDI za projektovanje nameštaja od strane značajnih dobavljača.
• Dobavljači projektuju nameštaj i šalju IKEA asocijaciji "furniture file", odnosno grafičke podatke sa tehničkim informacijama da bi dobili saglasnost IKEA za projektovana rešenja.
• brojne EDI transakcije sa podisporučiocima poluproizvoda i materijala.

Elektronsko vođenje poslova ima mnogo prednosti za jednu organizaciju što rezultuje, smanjenjem nabavne cene i troškova nabavke, boljim servisom za klijente, i manjim inventarskim zalihama. Koristeći EDI firma može da lakše uoči prednosti svoje
prednosti i pozicije u odnosu na konkurenciju. Prednosti EDI-ja možemo podeliti u dve kategorije:

1. taktičke, obezbeđuju organizaciji da smanji operativne troškove i poveća efikasnost,
2. Strategijske, povećavaju udaljenost konkurencije.

Specifične taktičke prednosti koje mogu rasti od uspešne implementacije uključuju:

• smanjene prodajnih troškova, nabavke i troškova inventara,
• smanjuju se troškovi obrade papirne dokumentacije (papir, osoblje i vreme),
• skraćeno vreme za naručivanje eliminišući poslove prekucavanja i moguće greške prekucavanjem,
• povećanje produktivnosti,
• dostava dokumenata u roku od par sekundi umesto par dana, bez gubljenja ili oštećenja,
• mogućnost elektronskog slanja računa i primanje finansijskih transakcija kao na primer računa i plaćanja direktno sa računa firme,
• komunikacija preko industrijskih sektora sa sličnim standardima,
• mogućnost elektronske komunikacije sa drugim firmama bez brige o hardverskoj i softverskoj kompatibilnosti,
• prevazilaženje jezičkih barijera i problema rada u različitim vremenskim zonama,
• smanjuje se obim ljudskih grešaka u obradi podataka,
• efikasnije upravljanje novčanim sredstvima,
• mogućnost poboljšanja upravljanja zalihama.

• mogućnost boljeg usluživanja klijenata, na taj način firme mogu podići vrednost njihovih proizvoda i servisa i povećati promet,
• vladine agencije mogu uvećati efikasnost sa trenutnim smanjenjem budžeta,
• mogućnost za praćenje kretanja na tržištu, vodećeg usmerenja, i njihovog razvoja,
• poboljšano upravljanje transportom i distribucijom,
• pojednostavljenje i ubrzanje carinskih procedura.

• komplikovana i dugotrajna implementacija,
• problemi oko verzije/izdanja standarda,
• težnja da svaka firma razvija svoj standard,
• visoki troškovi održavanja,
• i drugi