 |
 |
 |
Dreksler proglasio
pobedu nanotehnologije
|
12.04.2002.
Doktor Erik Dreksler objavio da je posle
30 godina debata o validnosti nanotehnologije dobijena "jer se to podrazumevalo".
U svom govoru na manifestaciji CTO Forum namenjenoj tehnološkim rukovodiocima
koju organizuje časopis InfoWorld, predsedavajući član instituta Foresight
koji je prvi 1971. skovao rec nanotehnologija, secirao je ono što je sve
do nedavno bilo pomalo zaboravljena debata. "Vreme je da se založimo za
budućnost s nanotehnologijom", poručio je. Dreksler je ovaj koncept
poznat i pod nazivom "molekularna nanotehnologija" na Web prezentaciji
Instituta definisao kao "temeljitu a jeftinu kontrolu strukture materije
molekul po molekul za dobijanje molekularnih proizvoda i nusproizvoda".
Naravno, molekularna tehnologija još uvek
ne postoji, ali Dreksler je bio ponosan sto se ta reč naveliko koristi
u nekim naučnim krugovima. Naveo je da se termin "mikronanotehnologija"
primenjuje na stvari kao sto su hemikalije ili lekovi. Osvrćući se i na
definiciju "megananotehnologije" Dreksler je rekao da mogućnost preraspoređivanja
materije u postojećim fizičkim ograničenjima obećava u budućnosti stvaranje
nekoliko krajnje prelomnih tehnologija. Na primer, on predviđa da bi se
mogao izgraditi "dijamantski svemirski brod" koji bi imao 50 puta bolji
odnos jačina/težina od Spejs satla, a mogao bi da putuje u svemir po "smešnoj
ceni". Druga mogućnost je da se čak milijarda ekstremno malih i u energetskom
smislu veoma efikasnih procesora na 1GHz ugradi u jedan jedini stoni računar.
"Međutim, siguran sam da bi softveraši uzeli tu moć, spiskali je i učinili
nevidljivom", našalio se. Drekslerov suštinski stav jeste to da uz postojeće
razumevanje materije i fizičkih zakona nanotehnološko razmišljanje obećava
izgradnju novih tehnologija i mašina od nečega što danas još ne postoji.
Izvor informacija - Mikro Vesti
28.03.2002.
Japanska proizvođač automobilskih
guma Bridgestone razvio je materijal koji se može upotrebiti za izradu
električnih panela koji troše pet stotih delova snage u odnosu na konvencionalne
ekrane s tečnim kristalima (LCD), objavila je ova kompanija prošle nedelje.
Novi materijal je razvije upotrebom nanotehnologije mogao bi se koristiti
za izradu panela koji imaju sto puta brži odziv na pokretne slike u odnosu
na LCD, a cena izrade bi bila znatno niža nego za LCD ekrane. Materijal
je izuzetno fini prah u kome čestice koje lebde zbog statičkog elektriciteta
se ponašaju kao tečnost, izjavio je neimenovani predstavnik kompanije.
Time što plutaju čestice omogućavaju brži protok elektriciteta nego u čvrstim
telima, tako da brže odgovaraju i na pokrete u slikama.
Za razliku od LCD panela koji zahtevaju
složenu strukturu tankoslojnih tranzistora (TFT), Bridgestoneov pronalazak
zahteva samo jednostavnu matricu upravljačkih elemenata, tako da troši
manje struje. Paneli napravljeni od novog materijala biće svetliji
jer reflektuju preko 45 posto ambijentalnog svetla za razliku od LCD panela
koji reflektuju 30 posto. To znači da će biti čitljivi i bez pozadinskog
osvetljenja pri slabom spoljasnjem svetlu. Novi materijal zahteva i manji
broj komponenata za izradu ekrana u odnosu na ekrane s tečnim kristalima.
Pri tome treba imati u vidu i da su tečni kristali skuplji od čestica,
a potrebni su im i reflektivni panel i pozadinsko osvetljenje. Ovakvi ekrani
će biti namenjeni uređajima poput mobilnih telefona i ličnih digitalnih
pomoćnika. Kompanija se nada da će prototip prikazati u trećem tromesečju
2002 godine i da će prve uzorke početi da isporučuje u drugoj polovini
2003. a da će masovnu proizvodnju započeti krajem te godine.
Izvor informacija - Mikro Vesti
|
|
|
Minijaturni
tranzistor firme AMD
|
03.12.2001.
Kompanija Advanced Micro Devices (AMD)
objavila da je razvila tranzistor čija je gejt elektroda dugačka svega
15 nanometara i koji može da se uključuje i isključuje preko 3 biliona
(1012) puta u sekundi. AMD-ov tranzistor je preko pet puta kompaktniji
od tranzistora u postojećim komercijalnim čipovima čiji je gejt tek nešto
malo manji do 100 nanometara (0,1 mikrometar). Najnaprednija današnja tehnologija
koristi proces od 0,13 mikrometara, što odgovara najmanjem razmaku provodnih
struktura na čipu. Dužina tranzistorskog gejta mora biti još manja a u
današnjim čipovima ona iznosi oko 0,1 mikrometar.
AMD tvrdi da je njegov novi CMOS tranzistor
najbrži od svih koji su do sada prikazani. Detaljniji podaci biće saopšteni
na međunarodnoj konferenciji o elektronskim uređajima (2001 International
Electron Devices Meeting, IEDM) koja se održava u Vašingtonu D.C. Najnoviji
planovi razvoja ukazuju da će se u bliskoj budućnosti preći na tehnologiju
od 0,10 mikrometara, a potom slede skokovi na 0,07 i 0,05 do 2009. ili
2010. Sledeća stepenica je zatim 0,03 mikrometra. Razvoj tranzistora
s gejtom od 0,015 mikrometara prvi je korak ka komercijalizaciji procesa
od 0,03 mikrometara. Ranije ove godine na konferenciji u Japanu Intel je
objavio da je razvio tranzistor čiji je gejt dugačak 0,02 mikrometra (20
nanometara) kao i da očekuje da će se on pojaviti u komercijalnim proizvodima
do 2007, najverovatnije čipovima koji će se izrađivati procesom od 0,05
mikrometara.
Na konferenciji IEDM pojaviće se i Intel,
najveći AMD-ov rival. Njegovi predstavnici govoriće o tome šta su uradili
na prilagođavanju proizvodnih tehnologija i procesa koji će omogućiti proizvodnju
čipova s kolima tako malih dimenzija. Intel će predložiti korišćenje nove
klase materijala, dielektrika High K koji će služiti kao izolator gejta
umesto silicijum oksida koji se koristi danas. Zahvaljujući tom dielektriku
zaustaviće se curenje naelektrisanja iz tranzistora tako malih dimenzija.
Očekuje se da će i drugi veliki proizvođači poluprovodnika koji prisustvuju
konferenciji International Electron Devices (http://www.his.com/~iedm/)
objaviti svoja najnovija dostignuća.
Izvor informacija - Mikro Vesti
|
|
|
Smanivanje
integrisanih kola brže od očekivanog
|
29.11.2001.
Udruženje industrije poluprovodnika (Semiconductor
Industry Association, SIA) objavilo je ovogodišnje izdanje izveštaja o
pravcima razvoja tehnologije poluprovodnika (International Technology Roadmap
for Semiconductors, ITRS) u kome poziva na agresivniji nastup u smanjivanju
dimenzija integrisanih kola od prethodno planiranog. Većina današnjih personalnih
računara koristi procesore s kolima čije su provodne strukture široke 180
nanometara (0,18 mikrometara) ili 130 nanometara (0,13 mikrometara), a
novi put razvoja koji je objavilo udruzenje SIA pokazuje da industrija
planira prelazak na kola od 90 nanometara do 2004, a od 22 nanometra do
2016.
Poređenja radi, vlas ljudske kose široka
je oko 100.000 nanometara. Poboljšavanje performansi procesora u protekloj
deceniji prevashodno je posledica smanjivanja dimenzija njihovih kola.
Podaci navedeni u pomenutom izveštaju znatno se razlikuju od onih koji
su bili objavljeni u izdanju iz 1999. godine kada se očekivalo da će se
kola od 100 nanometara pojaviti do 2005, a ona od 35 nanometara do 2014.
Smanjivanjem dimenzija kola performanse čipova mogu se još uvek povećavati
a da to ne izazove i veliko povećanje potrošnje ili povećanu količinu oslobođene
toplote. Proizvođači ce tada sa poluprovodničkih podloga dobijati više
čipova što ce im pomoći da cene održe na niskom nivou. Intel je početkom
godine objavio da mu proizvodni proces od 0,13 mikrometara omogućava da
proizvede skoro dva puta više čipova sa podloge istih dimenzija u odnosu
na proces od 0,18 mikrometara. Izveštaj udruženja SIA (http://www.semichips.org/)
sagledava razvoj u narednih 15 godina čime industriji daje naznake za pravljenje
budućih planova. Sastavljen je na osnovu mišljenja i saveta preko 800 stručnjaka
iz celog sveta.
Izvor informacija - Mikro Vesti
26.11.2001.
Tim naučnika sa Vajcmanovog instituta u
Jerusalimu, koje je predvodio profesor Jehud Sapiro je napravio "biološki
računar" dovoljno mali da stane u kapljicu vode. "Računar" koristi enzime
kao hardver a DNA molekule kao softver. Nanoračunar koji sadrži bilion
(1012) živih ćelija trebalo bi jednog dana da radi kao automatski
lekar unutar tela pacijenta. Tvorci ovog neobičnog kompjutera kažu da bilion
ćelija radeći zajedno mogu da obave milijardu operacija u sekundi, sa tačnošću
od 99,8% i utroškom milijarditog dela vata.
Profesor Sapiro kaže: "Žive ćelije sadrže
neverovatne molekularne mašine koje manipulišu informacijama kodirajuci
molekule na način koji je u osnovi vrlo sličan kompjuterskim operacijama".
Ima i drugačijih mišljenja. Profesor Naftali Tisbi smatra da je korišćenje
termina "kompjuter" pogrešno. On koristi naziv "automaton", smatrajući
da molekuli deluju na unapred definisan nacin. Ovo otkriće svakako nas
dovodi korak bliže DNA računaru.
Iako nanokompjuter u ovom trenutku nema
nikakvu praktičnu primenu, naučnici misle da poseduje ogroman potencijal.Kompjuteri
budućnosti biće sposobni da registruju abnormalne biohemijske promene u
telu i da zatim odluče kako da to isprave, sintetizujuci i oslobadjajući
odgovarajući lek.
Izvor informacija - Mikro Vesti
|
|
|
Jednomolekularni
tranzistor
|
09.11.2001.
Tim naučnika Belovih laboratorija kompanije
Lucent Technologies napravio je tranzistor koji je sadržan u samo jednom
velikom molekulu. Ovaj "nanotranzistor" veličine milijarditog dela metra,
manji je preko deset puta od bilo kog prethodno napravljenog tranzistora.
Proizvodnja ovog tranzistora ne zahteva skupu tehnologiju čistih soba,
tako da ima potencijal za uspostavljanje nove generacije bržih i jeftinijih
procesorskih i memorijskih čipova kroz nekoliko godina.
Nanotranzistor nije izrađen od silicijuma
već od organskog poluprovodnog materijala (zasnovanog na ugljeniku) poznatog
pod imenom tiol (thiol). Ključni problem, pri pravljenju ovakog tranzistora
je izrada elektroda koje su razmaknute sa samo nekoliko molekula i priključivanje
električnih kontakata, prevladan je tako što tranzistor praktično sam sebe
izrađuje iz tečnog rastvora. Na silicijumskoj podlozi se napravi zarez
i na njegovo dno se nanosi sloj zlata koji je trebalo da posluži kao jedna
od tri tranzistorske elektrode. Podlogu se potapa u rastvor koji je sadrži
smesu molekula tiola i nekih inertnih organskih molekula, a kad rastvor
ispari sa podloge na zlatnoj elektrodi ostaje film debljine jednog molekula.
Na njega se nanosi još jedna zlatna elektroda a treća elektroda se dodeljuje
sa strane silicijumskog zareza.
Od dva nanotranzistora napravljen je naponski
invertor, standardno elektronsko kolo koje se koristi u računarskim čipovima
i pretvara logičku jedinicu u logicku nulu i obrnuto. Daljim razvojem mogu
se proizvesti čipovi procesora i memorija korišćenjem nanotranzistora,
a to bi omogućilo da se na svaki čip smesti na hiljade puta više tranzistora
nego što je to moguće danas.
Još od 1947. kada je tranzistor pronađen,
takođe u Belovim laboratorijama (http://www.bell-labs.com),
osnova za njegovu izradu bio je silicijum. Od tada se poboljšanja u dizajnu
tranzistora u dobroj meri pratila Murov zakon po kome se maksimalan broj
tranzistora na čipu udvostručava svakih 18 do 24 meseci. Neki naučnici
veruju da će neprekidna minijaturizacija silicijumskih integrisanih kola
biti prekinuta za deset godina jer će se stići do granica koje postavljaju
fizički zakoni.
Glavni pristup koji treba da omogući prevazilaženje
tih ograničenja razvio je IBM. U pitanju su ugljenične
nanocevčice, cevasto oblikovani molekuli ugljenikovih atoma predstavljaju
osnovu računarskih kola.
Izvor informacija - Mikro Vesti
|
|
|
Električno kolo
sačinjeno od nanocevčica
|
29.08.2001.
IBM-ovi (http://www.ibm.com/)
naučnici su predstavili kolo napravljeno od ugljeničkih nanocevčica, molekula
u obliku cevi. Širina ovih su nanocevi iznosi 1.1nm ili poređenja radi
nanocevi su 100.000 puta tanje od vlati kose.
Napravljen je naponski inverter pomoću
samo jedne vlati ugljenika. Inverter je jedno od tri vrste logičkih kola
koja čine osnovu sadašnjih procesora. Pronađen je način da se na dva različita
načina prenosi struju jednom nanocevčicom, što je omogućilo da ona radi
kao naponski inverter. Svi prethodni ugljenični tranzistori sa nanocevčicama
mogli su da prenose struju samo na jedan način. Invereter menja (logičke)
jedinice u nule, a nule u jedinice. Kolo je prikazano na nacionalnom skupu
društva američkih hemičara odrzanom u Čikagu.
Ugljenične nanocevčice, sićušni cilindri
sastavljeni od ugljenikovih atoma, prvi su kandidati koji treba da zamene
silicijum kad postojeći čipovi ne budu više mogli da se učine još manjim.
IBM očekuje da se to može desiti za oko deset do petnaest godina. Post-silicijumska
tehnologija obećava ne samo manje dimenzije, već i snažnije računare
pošto će proizvođači čipova moći da smeste više tranzistora na čip.
Jednomolekularno računarsko kolo je ove
godine predstavlja drugo IBM-ovo dostignuće u upotrebi ugljenika. Krajem
aprila 2001 IBM-ov tim je prikazao tehniku proizvodnje skupine tranzistora
od ugljeničnih nanocevčica.
IBM-ov tim koji predvodi Faedon Avouris,
sada radi na stvaranju složenijih kola. To je sledeći korak ka molekularnim
računarima. Pored toga IBM-ovi naučnici pokušavaju da poboljšaju performanse
pojedinačnih nanocevastih tranzistora i integrisu ih u složenija kola.
Izvor informacija - Mikro Vesti
29.06.2001.
Hitachi (http://www.hitachi.co.jp/)
je objavio da je razvio beskontaktno integrisano kolo čiji je čip manji
od pirinčane pahuljice i projektovan je da se može ugraditi u list papira.
Kompanija tvrdi da je to najmanje beskontaktno integrisano kolo na svetu.
Novi čip čije su dimenzije 0,4 x 0,4 milimetra, radi na 2,45 GHz i ima
128 bita memorije čiji se sadržaj može samo čitati (Read Only Memory, ROM),
što znači da se podaci ne mogu menjati kad se jednom upisu. Čip je veoma
izdržljiv i neće se slomiti kada se papir u koji je ugrađen savije.
Čip moze da čuva broj od 38 cifara, što
je dovoljno da svaki ima jedinstven identifikacioni broj. Kompanija očekuje
da će se ovi čipovi koristiti za sprečavanje falsifikovanja tako što će
se ugrađivati u važne dokumente kao što su papirni novac, obveznice, sertifikati
i čekovi. Pored toga ovi čipovi se mogu koristiti da se spreči prodaja
lažne luksuzne robe.
Da bi ubrzala komercijalizacija novog čipa
Hitachi planira da oformi novi poslovni ogranak koji će se starati o marketingu
i prodaji čipova jer kompanija očekuje da ce oni generisati trzište čija
će vrednost do 2005. dostići 18 milijardi jena (145 miliona dolara).
Izvor informacija - Mikro Vesti
|
|
|
Nove
arhitekture tranzistora
|
26.06.2001.
IBM (http://www.ibm.com/)
je objavio da je napravio najbrži silicijumski tranzistor na svetu koji
će za oko dve godine omogućiti da komunikacioni čipovi dostignu brzinu
od 100 GHz. Novi tranzistor može da postigne i brzinu od 210 GHz a da u
isto vreme koristi struju čiji je intenzitet svega jedan miliamper.
Početkom aprila je IBM objavio da su pronašli
tehnologiju pomoću koje se u proizvodnji čipova koriste ugljenična nanovlakna.
Ugljenična nanovlakna su molekuli u obliku cevi sačinjeni od atoma ugljenika
prečnika 10 atoma, 500 puta manji od današnjih silicijumskih tranzistora.
Zahvaljujući manjim dimenzijama ugljeničnih poluprovodnika na čip se može
smestiti više tranzistora nego što to omogućava silicijum.
Početkom jula 2001IBM je objavio da je
napravio značajan prodor u tehnologiji proizvodnje čipova i nazvao je "rastegnuti
silicijum" (strained silicon). Ova tehnologija omogućava da se materijal
rastegne i na taj način ubrza protok elektrona kroz tranzistore čime im
se povećavaju performanse a ujedno i smanjuje potrošnja. IBM navodi da
je u stanju da ubrza silicijumske tranzistore zahvaljujući svom radu s
materijalom nazvanim silicijumski germanijum (SiGe), koji služi kao podloga
kojom se silicijum rasteže. IBM je sada kombinovao SiGe sa redizajniranim
tranzistorom koji radi vertikalno umesto horizontalno, čime je smanjio
dimenzije tranzistora i skratio električne putanje, što je ubrzalo protok
elektriciteta.
Izvor informacija - Mikro Vesti
|
|
|
Ugljenične strukture
u proizvodnji LCD ekrana
|
03.05.2001.
IBM-ovi (http://www.ibm.com/)
naučnici pronašli su nov način da poravnaju molekule kristala u LCD ekranima
što će proizvođačima omogućiti izradu još kvalitetnijih a jeftinijih ekrana
ove vrste, saopšteno je u sedištu ove kompanije. Očekuje da će proizvodnja
LCD ekrana novom tehnikom početi pre kraja 2001. Princip poravnavanja atomskim
zrakom zameniće efekat koji je prvi put otkriven pre 95 godina kad je uočeno
da se trljanjem polimerne podloge plišanom krpicom tečni kristali naneseni
na podlogu poravnaju sa pravcem trljanja. LCD ekrani ne mogu se napraviti
bez poravnavanja kristala, tako da su svi proizvodjači bili prinuđeni da
vec 20 godina koriste tehniku trljanja da bi napravili ekrane prenosivih
računara i mobilnih telefona. Zameniti trljanje beskontaktnim atomskim
mlazom bilo je naučno unapređenje koje je preko potrebno proizvođačima
LCD ekrana. Jedan od nedostataka procesa trljanja je i taj što se on nije
mogao do kraja naučno objasniti, tako da je bilo teško poboljšati tehnologiju
koja ga koristi ili rešiti njene probleme.
IBM-ov metod počinje tako što se umesto
polimerne podloge nanosi tanak sloj ugljenika nalik dijamantu. Potom jonski
top pod uglom gađa površinske atome ugljenika i gura ih da se postave postrance.
Kada se potom dodaju štapićasti molekuli tečnih kristala svaki od njih
se jednim krajem pričvršćuje za otkriveni atom ugljenika, što kao rezultat
ima to da su svi molekuli tečnih kristala poravnati u istom smeru.
Izvor informacija - Mikro Vesti
|
|
|
Ugljenična
vlakna u proizvodnji čipova
|
27.04.2001.
IBM-ovi (http://www.ibm.com/)
istraživači razvili su novu tranzistorsku tehnologiju koja omogućava masovnu
proizvodnju manjih i bržih poluprovodnika s manjom potrosnjom od silicijumskih
čipova kakvi se danas prave. Ovo otkriće moglo bi da produzi život Murovom
zakonu jer dozvoljava da se na čip smesti vise tranzistora. Pronalazak
je opisan u članku objavljenom 27. aprila u časopisu Science pod naslovom
"Izrada nanovlakana i nanovlaknastih kola električnim probojem" (Engineering
Carbon Nanotubes and Nanotube Circuits Using Electrical Breakdown).
Murov zakon koji je ustanovio Gordon Mur,
jedan od osnivača kompanije Intel, kaze da se broj tranzistora koji se
mogu smestiti na računarski čip udvostrucava svakih osamnaest meseci. Mada
se danas cini da ce ovaj zakon važiti i sledećih deset godina, postoje
misljenja da ce fizička ograničenja onemogućiti dalje povećavanje broja
silicijumskih tranzistora koji se mogu smestiti na čip.
Međutim, u članku IBM-ovih istraživača
saopšteno je da su oni prvi na svetu napravili tranzistore od ugljeničkih
nanovlakana, sićušnih cilindara sačinjenih od atoma ugljenika koji u preseku
imaju svega deset atoma i petsto puta su manji od silicijumskih tranzistora,
a proizvodni proces dozvoljava da se lako formira veliki broj nanovlaknastih
tranzistora. Manje dimenzije ugljenickih nanovlaknastih poluprovodnika
omogućavaju da se na čip smesti više ovih tranzistora u odnosu na postojeće
silicijumske.
Nanovlakna su se nekada morala postavljati
jedno po jedno ili nasumice sto je bilo prihvatljivo u naučnim eksperimentima
ali veoma nepraktično za masovnu proizvodnju. Omasovljenje procesa nazvano
"konstruktivnom dekonstrukcijom" prevazilazi glavnu prepreku proizvodnje
ugljeničkih nanovlakana, koja sada mogu biti metalna ili poluprovodna.
Istraživači isprva nisu mogli da koriste
ugljenička nanovlakna kao tranzistore jer postojeći sintetički metodi proizvodnje
daju mesavinu metalnih i poluprovodnih nanovlakana koja su prilepljena
jedna uz druga tako da formiraju uzad. To onemogućava korišćenje nanovlakana
za izradu tranzistora jer njih treba da formiraju samo poluprovodna nanovlakna.
Nije postojao način koji bi razdvojio metalna
nanovlakna od poluprovodnih u razmerama koje bi omogućile masovnu proizvodnju.
Tehnika konstruktivne dekonstrukcije to omogućava i IBM-ovi naučnici sada
mogu da proizvode poluprovodna ugljenička nanovlakna sa električnim odlikama
neophodnim za izradu računarskih cipova. Metalna nanovlakna se uništavaju
električnim impulsom koji ostavlja poluprovodna nanovlakna netaknuta.
Izvor informacija - Mikro Vesti
|
|
|
100GB po jednom kubnom
centimetru
|
26.04.2001.
Tehnološki prodori koji će dovesti do toga
da se u uređaj veličine kocke šećera može smestiti kompletan sadrzaj američke
Kongresne biblioteke najavljivani su u naučno-fantastičnim pričama i govorima
vizionara. Izgleda da je jedan takav uređaj na pomolu u Japanu, objavila
je u utorak grupa inženjera i naučnika Univerziteta u Kjotu i tokijske
kompanije Central Glass.
Razvoj memorije sledeće generacije dostigao
je tačku posle koje ova grupa koja je patentirala tehnologiju može započeti
njegovu komercijalnu fazu, tvrdi profesor Kazujuki Hirao sa katedre za
hemiju materijala Univerziteta u Kjotu (http://www.mc.kyoto-u.ac.jp/).
Hirao je uveren da ce taj razvoj početi pre kraja godine.
Pre oko dve godine grupa je otkrila da
kada se veoma kratak impuls laserske svetlosti koju je proizveo femtosekundni
laser usmeri na komad stakla koji sadrži samarijum, staklo se transformise
tako da tačka prečnika 400 nanometara koju je svetlo pogodilo postane svetlija
dok ostatak ostaje providan. Ova razlika omogućava da se staklo koristi
kao optička memorija.
Svetlije tačke mogu biti međusobno udaljene
svega 100 nanometara na staklenoj površini koja sadrži samarijum - a sada
je grupa potvrdila da se tačkaste površine mogu formirati i u slojevima.
U njihovom eksperimentu ostvarili su ekvivalent od 2000 slojeva u jednom
kubnom centimetru stakla i uspeli da smeste ekvivalent od osam terabita
podataka (osam terabita jedako je jednom terabajtu odnosno 1000 gigabajta),
saopstio je Sigeki Sakaguci predstavnik kompanije Central Glass (http://www.cgco.co.jp/),
proizvođača stakla.
Do sada nije bilo moguće očitati pojedinačne
podatke sa svakog sloja ali zahvaljujuci femtosekundnom laseru i promeni
broja elektrona su dobijeni pozitivni rezultati. Femtosekundni laser je
laser koji svetli izuzetno kratko vreme - bilijarditi deo sekunde (deset
na minus petnaesti). Grupa je posle pet-sest godina rada na projektu zapocetom
1994. otkrila da se moraju koristiti bas ovi laseri jer ukoliko bi svetlosni
impulsi bili duzi oslobadjalo bi se previse toplote.
Ukoliko se staklo osvetlili nanosekundnim
ili pikosekundnim laserom, izracena toplota bi izazvala pucanje stakla.
Samo femtosekundni laser ne oslobadja toplotu. Femtosekundni laseri jedini
mogu da iseku molekul. Ovim laserom mogu se prenositi terabiti podataka
u sekundi, kaze Hirao koji je zapoceo rad na jednom drugom projektu. Već
više od dvadeset godina postoji još jedan trodimenzioni medijum, holografska
memorija; medjutim, struktura holografske memorije je toliko komplikovana
da se još uvek ne može razviti praktičan memorijski uredjaj.
Izvor informacija - Mikro Vesti
13.12.2000.
U Belovim laboratorijama kompanije Lucent
Technologies su napravljena minijaturna motorizovana klešta. Takva
klešta molekularnih dimenzija mogu da sastave složene strukture poput elektronskih
kola, tako sto ce ređati molekule na zadati način. Ova tehnologija mogla
bi jednog dana pomoći industriji poluprovodnika - i korisnicima računara
- da proizvede čipove sa milijardama tranzistora, umesto s milionima kao
danas. Nova generacija molekularno sklopljenih čipova omogućila bi razvoj
računara koji su mnogo brži i manji od današnjih.
Inspiracija za izradu takvih motora potekla
je od proučavanja koji način prirodni proteinski motori u živim organizmima
izazivaju grčenja mišića. DNK bi se mogla upotrebiti kao dobar materijal
od kojeg bi se napravio molekularni motor. Radeći sa nekoliko drugih naučnika
u Belovim laboratorijama i na Oksfordu, Bernard Jerki (fizičar i istraživač)
je upotrebio DNK molekul sa strukturom dvostruke spirale, koji pluta s
končastim kracima otvorenim na kraju. Otkrio je da njegove končiće može
naterati da se otvaraju i zatvaraju tako sto je im je dodavao ili oduzimao
končić drugog DNK molekula, čime je stvorio malena klešta. Posto je struktura
DNK premalena da bi se posmatrala golim okom, istraživači su na krajeve
končića prikačili molekule boje i njihovo kretanje posmatrali pod fluoroscentnim
svetlom.
Endru Terberfild, fizičar sa univerziteta
Oksford i jedan od istraživača koji radi na projektu, kaže da klešta sama
po sebi nisu toliko vazna. "Ono sto je značajno jeste ideja da možemo izazvati
kretanje na nanometarskoj skali i stvoriti molekularnu montažnu traku".
Terberfild takodje naglašava da istraživači već imaju koristi od ovog pronalaska
jer su prikačili DNK motore na električno provodljive molekule i pokušavaju
da sklapaju prosta kola molekularnih dimenzija.
Koliko će vremena proći do trenutka kada
će molekularni motori početi da prave ultraguste računarske čipove? Jerki
nije siguran ali priznaje da komercijalne primene nisu baš odmah iza ugla.
"Možda za deset godina. Moramo pričekati da bismo videli kako napreduju
istraživanja. Međutim, dobra vest je da smo napravili prvi korak."
Izvor informacija - Mikro Vesti
|
|
|
Procesori
sa 0,13 mikrometaraskom tehnolgijom
|
12. Decembar 2000
Ričard Braun direktor marketinga tajvanske
kompanije VIA (http://www.via.com.tw)
je najavio da da u drugom tromesečju 2001 godine se očekuje isporuka prvih
procesor Cyrix napravljenih tehnološkim postupkom od 0,13 mikrometara.
Ova tehnologija omogućiće da se naprave još brži procesori koji ce imati
i manju potrošnju. Postoji verovatnoća da će tajvanski proizvođač procesora
VIA Technologies uspeti da pređe na tehnolgiju od 0,13 mikrometara Intela.
Intelovi procesori Pentium i Celeron, uključujući
i najnoviji Pentium 4, takodje se proizvode postupkom koji karakterišu
dimenzije od 0,18 mikrometara, a isto vazi i za AMD-ove procesore Athlon
i Duron. VIA je objavila da je od svog partnera, proizvođača poluprovodnika,
kompanije Taiwan Semiconductor Manufacturing Co. (TSMC), primila potvrdu
o prvim funkcionalnim podlogama sa integrisanim kolima izrađenim ovim procesom.
VIA trenutno nudi procesore Cyrix III koje za njen račun TSMC proizvodi
tehnološkim procesom od 0,18 mikrometara.
Intel je u novembru objavio da je okončao
razvoj procesa za 0,13-mikrometarsku logiku i da ce masovnu proizvodnju
započeti iduće godine. Analitičari predviđaju da ce se prvi procesori serije
Pentium na 0,13 mikrometara verovatno pojaviti u drugom ili trećem tromesečju
2001. godine. AMD očekuje da ce prelazak na 0,13 mikrometara započeti u
četvrtom tromesečju sledeće godine a masovnu proizvodnju planira za početak
2002.
Izvor informacija - Mikro Vesti
|
|
|
Čipovi
koji će raditi na 10 GHz
|
11.12.2000.
Intel (http://www.intel.com)
je objavio da je napravio najmanji i najbrži tranzistor na svetu, koji
obećava da ce procesori raditi na frekvenciji od deset gigaherca. U saopštenju
se navodi da je novi CMOS tranzistor širok svega 0,03 mikrometra. Zahvaljujuci
izuzetno malim dimenzijama Intel očekuje da će u procesor moći da ugradi
400 miliona takvih tranzistora. Broj tranzistora određuje snagu procesora.
Današnji najnoviji procesori Pentium 4 sadrže 42 miliona tranzistora. Najbrži
Pentium 4 radi na 1,5 GHz. Intel tvrdi da će procesori sa novim tranzistorima
moći da rade na 10 GHz. To će običnom stonom računaru omogućiti da prevodi
govor u realnom vremenu.
Novi tranzistori pojaviće se 2005. godine.
Prednost novog tranzistora je i što će on omogućiti uštedu energije. Zahvaljujući
naponu napajanja manjem od jednog volta procesori će biti ekonomičniji
od većine procesora kakvi se danas ugrađuju u prenosive računare. Intel
je objavio da su njegovi istraživači uspeli da naprave ove ekstra malene
tranzistore "agresivnim smanjivanjem" njihovih dimenzija. Cilj industrije
poluprovodnika je da postigne sto veću gustinu tranzistora na čipu.
Izvor informacija - Mikro Vesti
|
|
|
Nano-nos uređaj za
detektovanje štetnih gasova
|
11. Septembar 2000
Naučnici sa univerziteta u Birmingham-u
(Velika Britanija) razvijaju uređaj koji će ljudima koji boluju od asme
omogućiti rano upozoravanje na rizične situacije. Uređaj se nosi oko ručnog
zgloba (kao ručni sat) i predstavlja vrstu mehaničkog nosa koji nadgleda
kolikčine određenih gasova (kao što je ozon, gasovi sagorelih ugljovodonika,
oksidi azota) koji iritiraju disajne puteve. Takav uređaj bi upozoravao
osobu koja ga nosi da se na vreme skloni na bezbedan prostor ukoliko se
pojavi štetna koncentracija iritirajućih gasova. Senzori koji se upotrebljavaju
za detekciju gasova iznose svega nekoliko nanometara. Minijaturni senzori
će meriti električni potencijal gasa zaraobljenog u mrenom čipu. Naučnici
sa univerziteta se nadaju da će za pet godina imati gotov proizvod koji
će biti pristupačan širem krugu ljudi.
Izvor informacija - BBC
MikroVesti
http://www.mikro.co.rs/mkvesti
MkVesti-subscribe@listbot.com
Vesti preko e-maila
Wired
http://www.wirednews.com
BBS
http://news.bbc.co.uk
